Zvoni alarm sata, a u glavi se roje misli o svrsi ustajanja bez preke potrebe nedeljom ujutru. Ali druga misao potopi prvu, sunce u decembru, neradan dan, trka, mnogo nasmejanih ljudi i avala. Avala mora biti simbol odmora, samo to što su navukli 11 metara preko pojma brda, znači da obiluje svežim vazduhom, izvorima, pticama, zelenilom i mirom preko potrebnim urbanim dušama koje žive u gradu. Mada predhodna iskustva iz posete Avali nisu baš takvu sliku pružala, osim u ranim jutarnjim satima. Vikendom nagrne tamo gro ljudi željnih baš tog odmora ili zbog sličnosti sa rodnim krajem, pa pokušavaju kolima ako je moguće da se popnu i uz avalski toranj, ali sada verovatno što je decembar nije bilo tako.Takođe i izvor Saksinac, je bakteriološki neispravan, što mene i mnogobrojne posetioce ne sprečava da se napijemo vode umišljaljući da je to čista planinska voda.
Prvi put putujući tamo autobusom, zapamtio sam da idu oni sa prefiksom 400 i nešto i orjentaciono planirao vreme.Krenuvši sa trošarine, prolazeći pored Banjice zapazih markantnu ličnost, gospodina Aleksandra, našeg najstamenitijeg člana i izkočih iz autobusa nerazmišljaljući da je taj sa kojim se dogovorio da idu zajedno vozilom, možda već napunio prevozno sredstvo ostalim trkačima, ali i drugi Aleksandar, u narodu poznat kao žrtva neke ćelave ovce, bio je solo i mogli smo krenuti put planine.
U podnožju planine, gde se račvaju putevi na gore, dole i "zaobiđi me" skupila se ne baš mala ekipa, dvadesetak ljudi dragih i pozitivnih čija energija je razbila jutarnju maglu, spremnih da žrtvuju nedeljno prepodne zarad mišićnog naprezanja, praćenog znojem, pojavom koja se danas sve više izbegava zarad udobnosti tehnologija...
Trka je počela i raspršili smo se po mnogobrojnim putevima. Dugo nisam bio ovde i vrlo sam bio zatečen koliko su čiste i označene sve staze i uređena šetališta. Kako smo se penjali ka vrhu nekadašnjeg Žrnova tako se i sunce probijalo kroz oblake i činilo prizore nestvarnima za ovo doba godine.
Organizator je spremio veliku količinu koka kole, kolača i medalja, u čast naše dezorjentisanosti, što je bio dodatni motiv da se uspentramo uz našu planinu, a mi smo se uglavnom držali u grupicama da se ne bismo izgubili u nepreglednom prostransvu planine, zbunili lepotom čarapićevog bresta, ili neuspeli da odolimo da svratimo u Mitrovićev dom, ili još gore omašili vremenski limit.. Viđali smo se u prolazu i hrabrili, ali uglavnom smo se opredelili da idemo sigurnim putem oko spomenika, retko ko je pokazao hrabrost i usudio se da šara ...Onin domišljatiji su ušli u lift tornja visokog 202 metara, sa ciljem da dezorjentišu organizatora kada mu pokažu zbunjen Endomondo, ali nisu razmišljali da planina ima čarobne moći njene zle ćudi,takođe nisu upoznati sa trouglom Avala-Rtanj-Zlatibor tako da je telefon izgubio signal, a oni dragoceno vreme, što su vanzemaljci posmatrali iz nlo i slatko se smejali.
Po završetku skupili smo se na tačku koja je označila čarobnica koja je merila vremena i svakom je malo prošlo kroz glavu šta bismo izgubili da nismo došli...
Sam naziv trke, koji u svom nazivu ima zimski, prosto zove da se ta manifestacija prolongira i na druga doba godine. Avala je predeo izuzetnih odlika, bogate istorije. Svojim geografskim položajem bila je vekovima tačka od strateškog vojno-političkog značaja. Veoma je vezano mnogo legendi za njeno postojanje kroz vekove, čak je i elita Ruske vojno-političke oligarhije izgubila život kada se srušio avion pod čudnim okolnostima u doba mira...
Sa aspekta manifestacija sportsko-rekreativnog karaktera, nije dovoljno dovedena u fokus, sa obzirom na svoj ogromni potencijal i draži kojima mami. Osim jedne ili dve atletske trke, mnoštvo planinara, i biciklista, povremeno je i domaćin moto trkama, a ogroman potencijal koji poseduje to je neskorištena oblast. Poslednjih godina je vidljivo ulaganje u infrastrukturu, ali to se neprati na adekvatan način u smislu promocije i marketinga, što je nama tada pružilo izuzetnu čast da trčimo sa par simpatičnih četvoronožaca, koja su nas uporno pratila, obradovavši nam se.
U savkom slučaju, dezorjetiring treba uvrstiti u svoj kalendar takmičarske aktivnosti, kako zbog same prirode, nadomak grada, tako i zbog nestandardnih pravila, koja su izuzetno zabavna i rasterećujuća. Ta pravila ukazuju da rezultat ne zavisi od BTL kalkulatora, nego od prisnosti sa planinom i poznavanja njene duše...