KRETANJE
U živom svetu sve je živo i raduje se životu
da bi živelo u električnim i magnetnim strujanjima,
u kojima se nalazi sva životna snaga i
volja...
Moja snaga - to su električne i magnetne
struje, koje se stalno nalaze u mom celokupnom
telu.
P. K. Ivanov

Uvod:
Genadilj Petrovič Malahov je rođen 1954. U Rusiji. Godine 1988. Godine završio je Ljeninov institut za Fizičku Kulturu u Moskvi. Počeo je da analizira telesnu aktivnost i zdrave navike, kada je došao u situaciju da prestane sa upražnjavanjem sporta zbog bolesti žleda. Upoznavši se sa osnovama joge, gimnastikom i vu-šuom, počeo je da se interesuje i izučava alternatvnu medicinu. Godine 1986. Osniva klub „Bordost“, a devedesetih godina počinje da piše veliki broj knjiga iz oblasti alternativne medicine i emisije da vodi.
Došavši u kontak sa njegovim delima, uvideo sam, da i sam osetivši nešto od toga na svojoj koži, ima dosta relevantnih činjeninca izvedenih na naučnim osnovama. Na svakome je da svoje mišljenje iskaže o ovom vidu alternativnih shvatanja, a voleo da se u analizu njegovih mišljenja i ideja uključi veliki broj „trkačkog sveta“, kako bismo što više usaglasili iste stavove, obogatili lična shvatanja i iskoristili njegova znanja u oblast trčanja.
Ovde je preuzet deo iz knjige: „Metode povećanja ljudske bioenergije i biosineze“, koji obuhvata metodu trčanja, kao sredstvo gore povećanja bioenergije i biosinteze..

OPŠTE O KRETANJU

U uvodu prvo ćemo da razmotrimo sredstva i metode treninga koje su namenjene za povećavanje čovekove energije i poboljšavanje biosinteze ćelija. U svetskoj praksi postoje brojne činjenice koje potvrđuju čovekovu sposobnost da direktno koristi energiju i „građevinske materijale" iz okolnog prostora. Na primer, Galina Sergejevna Šatalova i njeni istomišljenici izveli su niz eksperimenata. Grupa od 4 čoveka na čelu sa Šatalovom obavljala je 3-nedeljno putovanje po prevojima Glavnog Kavkaskog grebena od Arhiza do jezera Rica. Za svakog člana grupe poneli su po 1 kilogram krupice, 250 grama maslaca i 1,5 kilogram sušenog voća. Posle završenog putovanja bili su veseli i živahni i nisu ni malo omršavili. U vezi s eksperimentom „Covek i pustinja" prešli su 130 km kroz pustinju Karakumi (Turkmenistan) za četiri dana. Ishrana eksperimentalne grupe Šatalove bila je nisko-kalorična s malo belančevina i nije bila veća od 1.000 kilokalorija (kcal), odnosno 4.200 džula (kJ) po čoveku; jeli su kaše od krupice, suvo grožđe, med, orahe, pirinčane čorbe s mirišljavim travama, pili zeleni čaj. Dnevno su pili 2-2,5 litra tečnosti. Nasuprot njima kontrolna grupa sportista hranila se shodno preporukama Instituta za ishranu Akademije medicinskih nauka (AMN) SSSR-a. Dnevni obrok svakog sportiste imao je 4.000-4.100 kcal (16.800-17.220 kJ). Hrana je bila zasićena belančevinama, mastima i ugljenim hidratima. Sportisti su poneli sa sobom u pustinju mesne konzerve i konzerve ribe, sublimirano meso, kockice za supu, koncentrate pudinga s čokoladom i pirinčem,šećer, kakao, keks... Jeli su četiri puta dnevno, a grupa Šatalove svega 2 puta. Svaki član je, shodno preporukama, zbog vrućine popio i do 10 litara vode. Zbog toga je samo polovina sportista prešla celu maršrutu. Za vreme pešačenja kroz pustinju imali su malo povišeni krvni pritisak, a zavreme mirovanja ubrzani puis i bili su neraspoloženi i loše su se osećali. Kod svih članova grupe Šatalove nivo krvnog pritiska i puls nisu prelazili granice čovekove normale. Pritom su se odlično osećali i bili veoma dobro radno sposobni.
U vezi s tim veoma je interesantan i eksperiment Pola Brega. On je prešao pešice 48. kilometara kroz Dolinu Smrti, u kojoj je bila visoka temperatura, a koja je u podne iznosila+54°C. Poveo je 10. mladih sportista. Za njih je bio pripremljen vagon s jelom, pićem i slanim tabletama. Pol Breg je gladovao za vreme pešačenja. Od 10. mladih, zdravih sportista, nijedan nije došao do kraja maršrute - bez obzira na to što su redovno doručkovali i pili hladnu vodu. Samo je Pol Breg uspeo da pređe tu maršrutu. „Ostajao sam sam na velikoj razdaljini od ostalih sportista i osećao se svež kao „bela rada". Za tu razdaljinu bilo mu je potrebno 10,5 sati iza to vreme pio je samo toplu vodu u malim količinama. Posle toga prenoćio je u šatoru i ujutro se vratio obratnom maršrutom i nije konzumirao hranu!
J. A. Anđrejev - autor knjige Tri kita zdravlja, interesantno opisuje svoj eksperiment u kojem je naučio kako da aktivira biosintezu za vreme dužeg trčanja i da se snabdeva energijom iz okolnog prostora. Zbog toga je lako trčao, a i telesna težina mu se povećala posle trčanja za nekoliko stotina grama!
Na kraju ovog uvoda važno je da uočimo, da bi organizam dobro asimilovao energiju iz okolnog prostora i da bi se dobro aktivirala biosinteza ćelija, treba se mnogo kretati (nije bitno kako) i treba obavezno imati u vidu sledeći uslov - koža mora uvek da bude čista. Satalova takođe istiće da u hladnom vazduhu i hladnoj vodi ima veoma mnogo energije.
Pol Breg smatra da je unutrašnja čistoća organizma primaran uslov za neiscrpnu energiju. A. Andrejev, na osnovu svog eksperimenta, istiće da je posledica dvostrukog (i nešto većeg) povećavanja pulsa prilikom kretanja u odnosu na mirovanje - neminovan uslov za stvaranje energije i za aktiviranje biosinteze ćelija. Na osnovu hipoteze profesora Andrejeva u organizmima koji se hrane mlekom i u čovekovom organizmu stvara se krv samo za vreme većih fizičkih napora. Upravo, prilikom kretanja, trčanja, intenzivnog rada na svežem vazduhu nastaju jake oksidaciono- regenerativne reakcije i stvara se veoma kvalitetna, jaka i mlada krv.

KRETANJE

1. Prilikom kretanja plazma našeg organizma veoma uočljivo sadejstvuje s magnetnim poljem okolnog prostora, s bujicama nabijenih čestica koje se kreću od površine Zemlje naviše i od stratosfere naniže ka površini Zemlje. To prouzrokuje hiperpolarizaciju membrana ćelija koje aktiviraju biosintezu.
2. Samo kretanje delova tela u jajastom plazmatičnom kokonu (čauri) podseća na obrtanje rotora — ruku i nogu – u statoreplazmatičnoj sferi. Ponovo je aktiviran mehanizam hiperpolarizacije membrana ćelija.
3. Povećavanje krvotoka za 4-5 puta drugi je primer rotora i statora. U ovom slučaju telo je stator, a rotor—krv.
4. Povećavanje srčanih kontrakcija od 60-70 do 200-240 otkucaja u minuti uveliko snabdeva organizam energijom.
5. Pojačano disanje za 20-30 puta u poređenju s mirovanjem, najjači je mehanizam koji dostavlja slobodne elektrone u organizam. Samo strujanje vazduha u grudnom košu je takode primer rotora i statora. Magnetno polje organizma daje dopunski potencijal elektronima koji se kreću disajnim putevima i njih mnogo bolje asimilira sluzokoža pluća. U toku kretanja, po pravilu, u organizmu se intenzivno stvara ugljenikova kiselina i dolazi do disajne acidoze koja podstiće ćelijsku biosintezu.
6. Raznovrsne vibracije i trenja, koja nastaju za vreme intenzivnog kretanja, stvaraju energiju u organizmu.
7. Aktiviranje receptora u organizmu pomaže akupunkturnom sistemu da maksimalno prihvata i asimilira elektrone.
8. Pojava znoja na koži, a samim tim i stvaranje dopunskih električnih kontakata omogućuje da se unosi više energije kroz kožu u odnosu na mirovanje.
9. Razaranje protoplazme ćelija i drugih struktura u toku kretanja - katabolizam, stimuliše proces obnavljanja i superobnavljanja - anabolizam. Treba svesno prihvatiti jednostavnu istinu: kretanje je-najjači stimulator kataboličnih procesa u organizmu koji za vreme mirovanja organizma aktiviraju biosintetične- anabolične procese. Dete nikad ne bi odraslo kad se ne bi mnogo kretalo. U toku evolucije naš organizam maksimalno se prilagodavao na kretanje i potpuno je mogao da opstane, samo ako je bio izložen različitim vibracijama, psihičkim stresovima, sabijanjima, širenjima i drugim fizičkim i gravitacionim dejstvima. To nije čudno kad znamo da naš organizam predstavlja površinu velikih razmera, koja je stisnuta (sabijena) u relativno maloj zapremini. Tako 1015 ćelija čovečijeg organizma zajedno s koloidnim mi ćelijama, koje se nalaze u njihovoj protoplazmi (micelije u suvom stanju teže ukupno 5 kg), obuhvataju površinu blizu 2.000000 kvadratnih metara (200hektara!). Na toj „živoj površini" dolazi do raznovrsnih oksidaciono-obnavljajućih reakcija. Da bi te reakcije bile normalne (pravilne), potrebno je da tečnost neprekidno cirkuliše po toj površini koja dostavlja organizmu hranljive materije, kiseonik i bioregulatore - hormone i preko koje treba nesmetano da cirkulišu slobodni elektroni i da se eliminiše metabolična šljaka, izbacuje ugljenikova kiselina itd. Te ogromne površine orošavaju se preko sistema kapilara ukupne dužine 100.000 kilometara! Kod čoveka, koji je težak 52-54 kilograma, to se obavlja sa svega 35 litara (!) tečnosti (krv - 5 litara, limfa - 2 litra, tečnost izvan ćelija i u ćelijama - 28 litara). Radi snabdevanja jednoćelijskih mikroorganizama, koji žive u moru, za istu količinu (101 5 ) neophodnih gasova i hranljivih materija potrebno je IO7 litara morske vode! Bez obzira na to što 1 cm3 krvi u kapilarnom krvotoku kontaktira s površinom od 7.000 cm2 , preko koje se obavlja difuzija i aktivno prenošenje gasova i hranljivih materija, to
nije dovoljno, jer krv direktno ne kontaktira s ćelijama organizma. Proces prenošenja kiseonika ( 0 2 ) i hranljivih materija iz krvi u ćelije obavlja se u tri etape: .
1. Difuzija kiseonika i hranljivih materija iz krvi kroz zidove kapilara u medućelijsku tečnost;
2. Difuzija i aktivno prenošenje kiseonika iz međućelijske tečnosti kroz membranu ćelije;
3. Prenošenje kiseonika i hranljivih materija u samoj ćeliji do mesta njihove upotrebe.

Takode po etapama, ali obratnim redosledom, obavlja se difuzija i aktivno prenošenje šljake i ugljen-dioksida iz ćelije u krv.
Usporeno dolaženje plastičnih materija, energijskih i mineralnih materija, kiseonika, hormona i fermenata prouzrokuje smanjenje životne snage i dovodi do neusaglašenog delovanja ćelija i organizma.
Usporeno izdvajanje mokraće (urata), hlornog natrijuma, vode, kalcijuma, žuči itd. dovodi do ozbiljnih povreda- trovanja organizma svojim produktima za životne aktivnosti.
Svakog trenutka više miliona ćelija odumire u čovečijem organizmu. Ti mikro-leševi treba na vreme da se eliminišu i neutrališu, ne smeju se ni u kom slučaju nagomilavati.
Ako je iz bilo kojih razloga njihovo izbacivanje I neutralisanje usporeno, onda se prilikom njihovog raspadanja (raspadanje leševa) stvaraju veoma otrovne materije—protamini. Oni prodiru u međućelijsku tečnost, krv i limfu, raznose se u celokupnom organizmu i izazivaju opšti zamori nemoć. Ako se od čovcka oseća veoma neprijatan zadah truleži na lešinu, naročito prilikom razgovora, to znači dajeu njemu navedeni proces u punom razvoju.
Prisustvo navedena tri faktora u organizmu izazivaju umor organizma i nazivaju se„toksini umora" (po Zalmanovu). Ljudi koji se malo kreću, tako reći zdravi, vrlo brzo se umaraju od jednostavnog fizičkog i umnog rada. Čim manje rade, javlja im se potreba da predahnu i odremaju. Na taj način, u organizmu se neprimetno nagomilavaju toksini umora koji stvaraju predispozicije za infektivna, degenerativna i tumorska oboljenja. U blokiranoj unutrašnjoj sredini ćelije prelaze na ishranu bez kiseonika, otkidaju se od centralnih regulatora i počinju da se razmnožavaju kao ćelije raka. U ustajaloj tečnosti izvan ćelija nalaze se mnogi kancerogeni sopstvenog porekla koji samo pojačavaju taj proces.
Sad nam je jasno zašto 35 litara tečnosti treba neprekidno da cirkuliše u našem organizmu i dostavlja ćelijama sve što im je potrebno, a odstranjuje sve što je nepotrebno. Sa svoje strane, „personal koji opslužuje" ćelije: jetra, pluća, koža, bubrezi i creva - treba da budu čisti i zdravi da bi na vreme odstranjivali toksine umora. I eto, tu kretanja: hodanje,trčanje, gimnastika itd. - omogućuju da se mnogostruko pojača cirkulacija tečnosti u organizmu. U toku kretanja mišići obavljaju kontrakcije, potiskuju tečnost u krvotok i pomažu prenošenje venozne krvi u srce. Veoma pojačana cirkulacija krvi i disanje oksidišu, ispiraju i eliminišu toksine umora. Kao rezultat toga je da svih 200 hektara „žive površine" može da funkcioniše na višem nivou -poboljšava se kvalitet života. Stoga na tom planu ništa ne može da zameni kretanje. Nije slučajno daje poznati fiziolog P. Pavlov rekao: „Kretanje može da zameni skoro sve lekove, ali nijedan lek ne može da zameni kretanje".
Evo nekoliko primera koji dokazuju tu tvrdnju. Lekari iz švedskog grada Malmea uspeli su da polugodišnjim sportskim fizičkim vežbama, bez upotrebe bilo kojih drugih sredstava,izbave iz „zone rizika" 100 ljudi koji su imali predispoziciju da obole od dijabetesa (diabetes mellitus).
Ovo posebno trebaju da imaju u vidu dijabetičari. Fizičke vežbe pokazale su se kao najbolje metode za normalizovanje razmene ugljenih hidrata. E. van Aaken, onkolog izučavao je u toku 6 godina ponašanje 500 starijih trkača i 500 ljudi iste starosti koji se nisu bavili trčanjem. Za to vreme 29 ljudi, koji se nisu bavili trčanjem, obolelo je od raka i većina ih je umrla, a od trkača samo su četvorica obolela od raka. Profilaktični efekti fizičkih vežbi u odnosu na oboljenja od raka, mogu se objasniti pojačanom cirkulacijom tečnosti, normalizovanjem kiseonikovog režima i pojačnim dostavljanjem bioregulatora- hormona do ćelija. Sve to pomaže normalnom održavanju života u ćelijama, a samim tim i sprečava nastajanje onkoloških oboljenja.
Spektar kretanja je veoma širok, a njegovo lekovito dejstvo mnogostrano, te ga je nemoguće opisati. Evo još nekoliko interesantnih primera:
Čovek je oboleo od poliartritisa šake ruku. Redovno sviranje na fortepijanu svakog dana po 4 sata pomoglo je da ozdrave prsti ruku.
Zotov N. P., rođen 1894. godine, penzionisan 1945. zbog srčanih mana, teške kontuzije kičme i mnogih drugihteških oboljenja odlučio je da „ ponovo stvori sebe ". Savlađujući jake bolove u kičmi uspeo je sistematskim sportskim treninzima, bez ikakvog naprezanja, da na jednoj nozi uradi 5 hiljada poskakivanja! Zatim je počeo redovno da trči i učestvuje na takmičenjima (pa i maratonskim). U tradicionalnoj trci na trasi Puškin - Lenjingrad 1978. Godine osvojio je svoju petu zlatnu medalju.
Takođe je poznat i podvig Valentina Dikulja. Pomoću fizičkih vežbi i vežbama sa dizanjem tereta obnovio je traumatizovanu kičmu i postao je junak-čudo koji je demonstrirao jedinstvene primere snage.
Svetski šampion u skokovima uvis Valerij Brurnel u saobraćajnoj nesreći s motociklom zdrobio je nogu i, prema jednoglasnom mišljenju lekara, mogao je da hoda samo pomoću štaka. Ali on ne samo da se regenerisao već se vratio skokovima makar i bez rezultata rekordera.
Luj Paster je zbog dugotrajnog i napornog umnog rada dobio izliv krvi u mozak, a nije prekinuo aktivan naučni rad, već ga je kombinovao s redovnim fizičkim vežbama kojenije ranije upražnjavao. Rezultat toga - živeo je još 30 godina i upravo u tim godinama postigao svoja najznačajnija otkrića iz bakteriologije. Prilikom patološko-anatomske obdukcije dokazano je da je, posle izliva krvi u mozak pa do smrti, Luju Pasteru normalno funkcionisala samo jedna polovina mozga.
Interesantan primer je i život A. A. Mikulina. Evo stajerekao o sebi: „Moja majka, moj otac i moji bliži rođaci nisu doživeli duboku starost, a meni je već 90 godina. I kao što vidite, ja sam veoma bodar i dalje radim i sačuvao sam svežinu stvaralačkih misli. Objašnjenje za to je što sam to konačno shvatio pre 50 godina: ne sme se živeti stihijski, biti lenj i ne baviti se fiskulturom i sportom, ne najedati se, ne konzumirati alkohol i ne pušiti. Počeo sam dosledno da
primenjujem navedene principe, a zatim sam se i kao naučnik i kao inženjer-konstruktor zainteresovao za problem povećavanja životne sposobnosti organizma ".
Kosmonaut G. T. Beregovoj obavio je 95-časovni let bez obzira na to što mu je bilo skoro 50 godina. Prema parametrima zdravlja, nije ispunjavao uslove za kosmonauta, ali je postao kosmonaut. Evo šta kaže o sebi: „Odavno sam shvatio da je čovek po prirodi malo lenj. On podsvesno teži da svaki put uradi, ne ono što je potrebno, već ono što on želi. Postavio sam sebi zadatak da dostignem deset godina mlađe od mene i četverostruko snažnije i da se svestrano fizički pripremim. Zaista samo sam to žarko zaželeo. Svakog dana, svakog minuta, u toku 6 meseci uporno sam se borio protiv prethodnog načina života i sopstvene zrelosti (starosti, MS)... Posle pola godine, lekari su mi rekli, da i oni, lekari, nisu očekivali da fizičkim aktivnostima
u mom starosnom dobu mogu da postignem izvanredne zdravstvene rezultate.
I na kraju, poslednji primer kojeg je naučnik, sekretar instituta gerontologije AMN SSSR-a, Konstantin Sarkisov ispričao novinaru„Sovjetskog sporta": „Jednom sam se na kongresu susreo s amerikancem koji je radio u Organizaciji ujedjinenih nacija (OTJN). Imao je 52 godine — suvonjav, muškarac-dečak. Videlo se da ima 52 godine, ali kako je izgledao! Upitao sam ga u vezi s tim, a on mi je odgovorio da ima petoro dece i da to nije bitno. Bitno je kaže to, što pet puta nedeljno vežba u sportskoj dvorani s ličnim trenerom i da za to plaća 75 dolara. Dve trećine sume plaća mu OUN jer one od njega zahtevaju da mora da bude svakog minuta spreman da otputuje u bilo koji rejon na zemaljskoj kugli i da radi pod bilo kojim uslovima. Zbog toga mora da bude u odgovarajućoj kondiciji da bi mogao produktivno da radi".
Zaključak: Da bi naš rad bio produktivan i da jednostavno normalizujemo život neophodno je da se stalno krećemo…..
Nije li vam poznat taj poriv ? :)