TRČANJE

Jednostavno trčanje znatno više utiče na naš organizam nego hodanje. Krvotok se mnogo jače pojačava — otuda i akumuliranje energije iz okolnog prostora; poboljšava se disanje - otuda odstranjivanje šljake, izvanredno ispiranje celog tela čistom krvlju, a inercione sile su znatno veće nego pri hodanju. Ako trčanje traje dugo, dolazi do disajne acidoze- otuda poboljšavanje biosinteze u ćelijama. Višestruko se povećava lekovit efekat, kojeg su ljudi uočili od davnih vremena. Do nas su doprle predivne reči iz drevne Elade, uklesane u kamenu:

Ako hoćeš da budeš jak-trči,ako hoćeš da budeš lep — trči, ako hoćeš da budeš pametan -trci .

Upoznajmo sada detaljno efekte koji nastaju pri opterećenju organizma trčanjem.

Uticaj trčanja na endokrini i nervni sistem očigledan je. Trčanje omogućuje da se reguliše ritmičan rad navedenih sistema. Da bi se ti sistemi opteretili, potreban je duži ciklični antigravitacioni rad. Njemu idealno odgovara duže trčanje bez žurbe. Poznato je da se većina krvnih sudova nalazi u vertikalnom položaju, i da je u kapilarnom krvotoku, za vreme mirovanja, na 1 kvadratnom milimetru poprečnog preseka mišića otvoreno približno 30-80 kapilara. U toku trčanja, kad čovek stalno savlađuje zemljinu gravitaciju poskakujući i spuštajući se u vertikalan položaj, krvotok u krvnim sudovima se takođe „njiše" i ulazi u rezonancu s trčanjem. Pritom se postepeno otvaraju ranije „zaspali" kapilari. Broj otvorenih kapilara može biti do 2.500. Takva mikrocirkulacija aktivira endokrine organe. Pojačava se cirkulacija hormona i oni dospevaju do najudaljenijih ćelija u kojima regulišu njihov rad i koordiniraju rad celog sistema, a kao rezultat toga je pojačavanje aktivnosti svih sistema organizma koji se bolje usklađuju i balansiraju.
Po pravilu, posle dužeg trčanja (30 minuta i više) javlja se osećaj sreće (euforije). Rezultat toga je pojačani rad hipofize koja proizvodi posebne hormone - endorfine. Oni su u različitim dozama 200 puta efikasniji od morfijuma! Endorfini izazivaju prirodan osećaj blaženstva, ispoljavaju protivbolni efekat, a njihovo dejstvo posle završenog trčanja traje od 30 do 60 minuta. Za pojačanu proizvodnju endorfina postoji specijalan metod. Maksimalno fizičko opterećenje u trajanju 12-15 minuta povećava nivo endorfina od 320 do 1.650 jedinica. Taj efekat veoma dobro se uočava kod lica koja mnogo treniraju. Trčanje na 5 kilometara s pretrčavanjem jednog kilometra za 5-6 minuta veoma dobro izaziva euforiju. Na taj način trčanje predstavlja odličnu metodu protiv depresije.
Trčanjem u toku treninga smanjuje se broj srčanih kontrakcija, srce postaje jače i ekonomičnije funkcioniše. Hormoni nadbubrežnih žlezda, koji se stvaraju za vreme fizičkog opterećenja, blagotvorno utiču na rad srca. Rezultat toga je da čovek s usporenim pulsom mnogo lakše kontroliše svoje emocije, a povećani adrenalin ne ispoljava štetan uticaj na njegov organizam, kao što se to dešava licima koja se malo kreću.
Može se trčati u bilo koje vreme dana. Dakle, ujutru, kad se u krvi nalazi povećana količina hormona, trčanje predstavlja prirodan način pražnjenja suvišnih hormona a to pomaže organizmu da povrati svoju harmoniju. Ako se trči posle napornog dana — uveče, tada se smanjuje napetost, organizam se opušta i dopunjava energijom, smanjuje se preterani apetit i zbog toga ćete zaspati mirnim snom.
S obzirom na to da se pri dužem ritmičnom trčanju puis stabilizuje na 120-130 otkucaja u minuti i da se šire periferni krvni sudovi, otpor se smanjuje u njima, a to dovodi do smanjenja krvnog pritiska. Stoga je trčanje — odličan normal stabilizator arterijskog pritiska.
Trčanje normalizuje procenat kiseline u želucu. Pri smanjenoj sekreciji želudačnog soka, ispijte čašu struktuirane ili namagnetisane vode pre trčanja —ona će pojačati sekretnu funkciju želuca. Trčite najmanje 30 minuta, a najviše 1 sat. Duže trčanje, prema zakonima raspodele energije, može prigušiti ionako slabu sekreciju. Kad je sekrecija povećana ili normalna, možete pre trčanja ispiti čašu ovsenica ili ovsenih pahuljica da bi se neutralisala povišena kiselina. Stoga se može trčati mnogo duže — do 2 sata.
Ako se ukratko sumiraju lekovita dejstva trčanja, može se reči da je trčanje posebno efikasno protiv hipertonije i hipotonije, vegetativno-vaskularne distonije, stenokardije, ishemije srca, reumatizma, mane mitralnog zaliska srca, osteohondroze, čira u želucu. Osim toga, trčanje usporava proces starenja jer aktivira biosintezu u ćelijama, normalizuje rad centralnog nervnog sistema (CNS), aktivira I reguliše rad endokrinih žlezda, jača imuni sistem — povećava zaštitne sile organizma, puni energijom organizam I efikasno pomaže protiv prekomernog i nekontrolisanog konzumiranja hrane. Radi toga, ako uveče imate prohtev za jelom, možete ga umanjiti laganim trčanjem u trajanju od 20 do 40 minuta. Apetit će se smanjiti za 1-2 sata i zadovoljićete se malim obrokom hrane.
Usled aktiviranja organizma i njegove zasićenosti energijom povećaće se stvaralački potencijal, naročito u toku samog trčanja. U toku trčanja pojavljuju se u glavi slobodne i najvrednije misli. J. A. Andrejev je to opisao ovako: „...pri trčanju lako se misli, glava je puna ideja. Zato ja, pre starta, postavljam stvaralački zadatak, čitam odgovarajuću literaturu, a u toku trčanja razmišljam o svemu, smišljam formulacije, argumentaciju i redosled izlaganja. Pri kraju trčanja, članak ili poglavlje je gotovo za knjigu, preostaje mi samo da to zapišem". Možete trčati noseći mali diktafon I odmah zapisivati sopstvene misli pročitane iz. Informativnog polja. Često se dešava da sve što je bilo jasno i shvatljivo
u toku trčanja, briše se ili kasnije gubi jasnoću jer nema te energije koja sve razjašnjava, a koju je omogućilo trčanje.
Postoje brojne varijante trčanja. Na primer, evo sećanja I. Hvoščevskog kako je trčao P. K. Ivanov.
„ On je trčao neobično i svojstveno. Posle nekoliko koraka laganog trčanja, usledilo je brzo trčanje s ispruženim rukama i nogama koje napreže celo telo. Brzo trčanje 40-50 metara, a zatim ponovo opušteno trčanje. To je uradio 4-5puta.”
Ivanov je smatrao da takvo trčanje koristi ljudima koji se bave umnim radom i veći deo vremena provode sedeći. On preporučuje takvo trčanje 2-3 puta dnevno. Ono je veoma efikasno pre polivanja ili smrzavanja u zimskim uslovima. Organizam se brzo zagreva na bilo kakvom
mrazu. Ivanov je razradio i varijantu trčanja za jačanje vratnih pršljenova i leda. To je bilo trčanje s glavom zabačenom unazad i zabačenim rukama pozadi u vidu krila uz jako naprezanje celog tela.
Bilo je i trčanje koje smiruje. To je trčanje usporenim tempom s podignutim rukama uvis i njihovim kružnim pokretima u smeru napred-nazad, slično krilima ptice. Ja sam nekoliko puta bio u prilici da posmatram kako Porfirije Kornejevič trči i čini mi se da on može da izmisli bezbrojne varijante trčanja".
Komentar uvezi sa trčanjem P. K. Ivanova: "Maksimalno naprezanje tela u toku trčanja aktivira receptorni aparat organizma i dostavlja veliku količinu slobodnih elektrona u akupunkturni sistem. Pri trčanju prethodno dolazi do zagrevanja, otvaranja pora na koži i znojenja, a to sve dovodi do aktivne asimilacije slobodnih elektrona. Naprezanje pomaže elektronima da se prikupljaju i cirkulišu u organizmu. Probajte i sami ćete se uveriti".
Karlos Kastaneda posebno opisuje „trčanje snage" koje je naučio od svog Učitelja. Leđa moraju biti ispružena, a trup blago nagnut unapred, kolena savijena. U toku trčanja kolena se podižu skoro do samih grudi. Pri takvom trčanju korak je mali i oprezan, što vam omogućuje da trčite velikom brzinom čak i noću i da se ne bojite da ćete da padnete. Zbog takvog trčanja čovek radi kao dinamo-mašina — snažno proizvodeći energiju i drmanje celokupnog organizma.
Veoma efikasna je kombinacija trčanja uz različite misaone predstave, odnosno meditaciono trčanje i ostale varijante trčanja. Evo nekoliko varijanata:
“Proterivanje energije" u toku trčanja. Treba da zamislite da upijate iz vazduha lekovitu energiju kroz bilo koji deo tela (teme glave, nos, dlanovi, stopala itd.). Pri izdisaju energiju misaono usmeravati na bolesno ili slabo mesto.
Ako se duboko unesete u to, možete doći u stanje da i fizički osećate kako vam energija ulazi u telo i snažno se usmerava prema odabranom mestu. Na tom mestu počinje da se pojačava toplota i oseća se pulsiranje krvi.
Na primer, P. K.Ivanov je primenjivao trčanje sa osećajem pritiska vazduha na teme glave. Pri tome se toliko unosio - da se jednom
prilikom „nagutao" vazduha, a to je primenjivao i prilikom gladovanja.
“Crpljenje metabolita". Ako vam neki organ nije u redu, na primer jetra, u toku trčanja zamišljajte da pri udisaju iz bolesnog organa (jetre) usisavate sve toksine umora, šljaku, patogenu energiju u vidu crnila (crnog dima), a da ili pri izdisaju izbacujete u vidu crnog oblaka iz organizma zajedno s vazduhom koji izdišete. Kad osetite da ste dovoljno očistili jetru, postupajte obratno. Za vreme udisaja zamišljajte da se punite belom ili žutom (boje sunca) zaslepljujućom energijom, a daje pri izdisaju zgušnjavate I šaljete u bolesnu jetru.
Posle završene vežbe trčanja, možete pretrčati maksimalnom brzinom 2-2,5 kilometra zamišljajući da ste izbačeni kao strela odapeta iz luka. To je veoma korisno za pojačano nagomilavanje endorfina i postizanje pozitivnog raspoloženja. Posle bilo kojeg brzog trčanja, treba pretrčati još 1-1,5 kilometar u laganom tempu. Tom prilikom opustite celo telo, a rukama mlatarajte kao bič.
U početku trčanja kod mnogih se ljudi uočava jaka ustegnutost i usiljenost. Protiv toga možete da se borite, ako u toku trčanja vodite računa da ispravite kičmeni stub čim osetite i najmanji njegov zamor, a da sve ostalo što je „navućeno" na njega lako i slobodno mlatara. Mora se voditi računa o opuštanju prstiju ruku, zatim - šaka, podlaktica itd. Na taj način ćete opustiti ruke. Zatim opustite mišiće lica, a posle toga opustite zadnjicu i noge od kukova do cevanica (golenica).
U toku trčanja mogu se izgovarati različite sugestije. Na primer, „Ja sam zdrav", „Ja sam pun snage", „Ja lako trčim I radujem se" i mnogo, mnogo drugih sugestija. Na primer, autor se pridržava sledećih sugestija: „Ja sam veoma mlad, Gospod mi je u grudima, Gospod je sa mnom", i pritom zamišljam lik Gospoda u srcu. Takve sugestije izgovaraju se u sebi pevajući otegnuto.
Pogled ima takođe veliki značaj u toku trčanja. Ako gledate malo više iznad horizonta, tada se postepeno javlja osećanje kao da isparavate u vazduhu i polako se podižete u visinu. Ako gledate pred sobom u zemlju, trčanje će biti otežano. Pogled, nezavisno od vas, ili ispušta energiju vašeg tela naniže, ili je podiže naviše - eto zašto nastaju takvi efekti. Ako gledate pravo pred sobom, javiće se efekat „uvlačenja u cev". Probajte i sami se uverite.