Uvod :

Tema ovoga razmatranja je indetifikovanje pažnje, odnosno koncetracije i mogućnost uticaja na faktore koji je ometaju u ostvarivanju predviđenih sportskih ciljeva.
Sposobnost sportiste da upravlja pažnjom u skladu sa zadatkom često je od presudnog značaja na sportski rezultat, i bitan je element psihološke realizacije aktivnosti.
Tema obuhvata veliku oblast, a ovde uzimam osnovne elemente, koji svaki za sebe zahtevaju posebnu analizu, da bismo imali neki orjentir u kome pravcu treba razmišljati i kroz par praktičnih primera vrhunskih sportista oformiti svopstvene principe i strategije za razvoj fokusa.
Sportska psihologija, kao i njeni elemnti je zapostavljena, u smislu da je trenažni proces ne uvrštava kao integralni element treninga, nego se svodi na blagi dodir upoznavanja, i ovlaš priliv informacija. Ako uzmemo u obzir veliki broj sati realizacije fizičke pripreme prosečnog sportoste, vidimo da odnos razmere psihičke u odnosnu na fizičku pripremu je mali ili u tragovima, izuzev nekih borilačkih veština ili oblasti povezanih sa religioznim aktivnostima, kroz koje se psihički i fizički elementi sjedinjuju gradeći postojeću celinu.
Nedostatak takvog segmenta, može se odraziti nepovoljno na sportski rezultat, a u nekim oblastima imati i radikalnije posledice.

Pažnja:

“Jedne sam noći vozio sporednim putem ka svojoj kući. Odjednom je nešto iskočilo iz mraka koji me je okruživao. Srce mi je divlje zakucalo dok sam nagonski stiskao kočnicu. Velika riđa mačka upravo je pokušavala uloviti večeru-poljskog miša. Mačka se utolikoj meri usredočila na svoj plen kao da ništa drugo na svetu ne postoji, kao da je neka nevidljiva nit veže za malog glodavca. Da nisam jako nagazio kočnicu zgazio bih je, pa ipak, ona je svoga miša progonila kao da je ceo svet u tom trenutku stao. Tek nakon što je bila sigurna da joj miš više nemože pobeći, primetila je da nije više sama.” (Orlick,1998.)
Takođe i sam vlasnik mačke, u razgovoru sa vetrinarom dobio sam instrukcije da je nepuštam napolje na terasu, a objašnjenje je bilo” kada dođe ptica na terasu, mačka vidi samo crnu tačku na belom zidu (goluba), i baca se na nju. U tom trenutku nema percepciju okoline, samo crne tačke.” (Oleg, 2005.)
Ovo su primeri vrhunske koncetracije između subjekta i objekta, sportiste i njegovog cilja. (mačkina reakcija u drugom slučaju nije izazvana glađu, jedini je predator koji ubija više nego što treba za ishranu..)
Sportska psihologija prepoznaje dva bitna fenomena u vezi pažnje i to:
1. Kvalitet subjektivnog doživljaj i
2. Fenomen efikasnosti aktivnosti.

Kvalitet subjektivnog doživljaj, ogleda se u tome da nam zadatak dolazi u žižu svesti ili pažnje, a neki drugi sadržaji su u pozadini svesti ili periferiji pažnje i nejasno se doživljavaju.
Fenomen efikasnosti aktivnosti se ogleda najbolje u sportovima “padom koncetracije”, kao uzrokom podbačaja sportiste ili tima, kao i u odustajanju u ultramaratonu usled “psihičkog zasićenja”, koje je često u sadejstvu sa drugim negativnim uticajima
Pažnju možemo deliti prema kriterijumu svesnosti na namernu i slučajnu.
Samo reč koncetracija je prema nekim definicijama održavana pažnja.
Koncetracija podrazumeva dovesti se u središte nečega što nas zanima i što je bitno da bismo ostvarili zadatak. Usresređivanje uma na zadatak može se uporediti sa uveličavajućim staklom koje sunčeve zrake dovodi u žižu.
Pri pravilnoj koncetraciji objekat dolazi u prvi plan svesti, bez ikakvog napora, a sve ostalo izčezava, vreme i okolina prestaju da postoje, nema nikakve unutrašnje borbe ili protesta protiv koncetracije.
Gubitak koncetracije je prouzrokovan spoljašnjim smetnjama:
1. Čulo vida, sluha, mirisa, ukusa i dodira,
2. Osećaj pritiska,
3. Osećaj temperature,
4. Osećaj bola,
5. Osećaj ravnoteže,
6. Osećaj gladi i
7. Osećaj žeđi,
kao i unutrašnjim, koje su izvor poremećaja koji izrasta iz uma kao nešto sasvim različito od spoljašnjih prizora i zvukova:
1. Sanjarenje
2. Emocionalni konflikt.

Gubitak interesovanja za temu, odnosno, neku određenu stvar ili sukob različitih interesa mogu odvući misli.
U sukobi volje i mašte, javlja se zakon suprotnog upijanja i mašta nadjačava volju.

Podela pažnje:

Osnovna podela je na aktivnu i ne namerna pažnja. Aktivna pažnja se naziva i voljna, zato što osoba sveno, smisleno bira na šta će usmeriti misli, odnosno ona je subjekt aktivnosti, njeno “ja” stoji iza akcije. Nenamerna pažnja je iskonska, karakteriše kako čoveka, tako i životinje. Naziva se i nevoljna pažnja, jer je nametnuta osobi, u njenom pobuđivanju ne učestvuje subjekt, već je izazivaju spoljni ili telesni stimulusi.
Karakteristike voljne pažnje su: usmerenost i intezitet. Usmerenost se deli na unutrašnju i spoljašnju pažnju. Unutrašnja pažnja je usmerena unutrašnjost organizma, kada je svest okupirana sadržajem unutrašnjeg porekla u koje spadaju kongitivni sadržaji, simboli ili predstave i telesna zbivanja. Spoljašnja pažnja je usmerena van “ kože”. U sportu uspešnost zavisi od informacija iz spoljašnje sredine. Usmerenost pažnje određuje usmerenost čula prema relevantnom izvoru informacija, radi što boljeg i što tačnijeg opažanja.

Intezitet koncetracije se izražava u efikasnosti izdvajanja samo relevantnog sadržaja u upravljanju akcijom ( zadatkom) i zanemarivanja svega irelevantnog.

Stil pažnje i trening pažnje:

Stil pažnje obuhvata kombinaciju dve osobine pažnje, njen obim i njenu usmerenost. Postoje četri oblasti stila pažnje: spoljašnji, unutrašnji, široki i uski i njihovim kombinovanjem nastaju karakteristike zahteva svakog sporta ponaosob.
U svakom slučaju pažnja je deo psihološkog treninga koji se mora izgrađivati kao i tehnika, taktika i kondicija, postupno i dugovremeno. Svakako zauzima mesto u skoro svim sportovima, u nekim je izraženija ( šah, automobilizam..), u nekim manje vidljiva, ali ne manje važna, jer često su unutrašnji, psihološki faktori ti koji diktiraju naše delovanje.

Primeri vrhunskih sportista:

1. Posmatranje sata: JELENA ISINBAJEVA (Volgograd, 3. Jun 1982.g.) 20 svetskih rekorda u skoku s motkom, olimpijska i svetska šampionka; počela sa treninzima atletike u 15 godini, lični rekord 5,05 m; 174 cm/66 kg; najbolja sportistkinja sveta 2005.g.
Osnovna svrha vežbe je usmeravanje pažnje na jedan ili više objekata i zadržavanje u poziciji najveće jasnosti.
Nije teška vežba, izdvodi se lako i sa zadovoljstvom.

Potrebno je sledeće:

• Postaviti sat ispred sebe u vizuelnom polju
• Nekoliko minuta zadržati pažnju na njemu, bez prekida
• Disati duboko i polako sužavati pažnju prema satu
• Pažnju sada usmeriti na malu kazaljku koja otkucava sekunde
• Na svakih 5 sekundi trepnite ili kucnite po stolu ili pipnite nogu...
• Ovo se radi ceo krug od 1 minuta
• Pauza 1 minut
• Ponoviti 3 puta
• Treća serija intervali od 10 sekundi
• Pauza 1 minut
• Ponoviti još jednom sa intervalom od 10 sekundi
• Prekinuti usmeravanje pažnje prema satu i odmoriti svest
• Posle odmora može da se izvede cela serija još jedanput
• Vežbati nekoliko puta dnevno

Poboljšanje koncentracije je osnovni rezultat ove vežbe, odnosno zadržavanje pažnje na određenom predmetu – slobodno bacanje, penal, gimnastičke vežbe, skokovi...

2. Čaša soka: NADJA HIGL (Pančevo, 2. januar 1987.) 173 cm - 69 kg; trener brat Sebastijan; na Svetskom prvenstvu u plivanju u Rimu 31. Jula 2009.g. osvojila je zlatnu medalju na 200 m prsno - 2:21,62 – novi evropski rekord, i ušla u istoriju srpskog plivanja kao prva žena koja je postala svetska prvakinja..

Vežba za poboljšanje koncentracije, stvaranje jasne predstave, poboljšanje mirnoće...

1. Opustite se i zatvorite oči, smirite se i koncentrišite se na ono što vam se govori
2. Zamislite da se ispred vas nalazi sto i na stolu čaša napunjena sa ¾ voćnog soka
3. Zamislite kako stavljate kažiprst desne ruke u taj sok
4. Zamislite kako je kažiprst prekinuo mir te tečnosti i napravio male talase u čaši i kako ti talasi udaraju u ivice čaše
5. Osetite tečnost u čaši – mokra, mlaka, slatka
6. Polako izvadite kažiprst iz čaše i prinesite ustima, probajte i osetite prijatnost soka na vašem jeziku
7. Zamislite sada na stolu još jednu posudu u kojoj se nalazi led
8. Desnu ruku polako primaknite toj posudi i uzmite kocku leda, osetite kako vaši prsti postaju hladni
9. Podignite kocku leda i lagano je spustite u čašu sa sokom
10. Zamislite kako je led narušio mir tečnosti i kako se pravi komešanje u čaši
11. Zamislite kako se tečnost u čaši smiruje i hladi
12. Uzmite kaščicu sa stola i polako mešajte tečnost sa kockicom leda
13. Zamislite kako kaščica dodiruje ivice čaše i kako jasno čujete dodir metalne kaščice i staklene čaše
14. Izvadite kaščicu i stavite na sto
15. Podignite čašu, prinesite je usnama i polako počnite da ispijate sok
16. Osetite prijatnost i lepotu ukusnog voćnog soka koji vas osvežava i daje vam snagu.

3. Belo platno: ZORANA ARUNOVIĆ (Beograd, 22. Novembar 1986.) Reprezentativka Srbije u streljaštvu; 2010.g. u Minhenu postala je svetska šampionka u disciplini vazdušni pištolj na 10 m; 2010.g. proglašena je za sportistkinju godine u Srbiji...

1. Zatvorite oči i opustite se
2. Zamislite prazan BELI PROSTOR – platno
3. Zamislite na BELOM PROSTORU – PLAVI KRUG
4. PLAVI KRUG – prelazi u ZELENI KRUG
5. ZELENI KRUG – prelazi u ŽUTI KRUG
6. Zamislite da SVETLOST ŽUTOG KRUGA polako nestaje i da prelazi u MUTNU, NEJASNU, ĆILIBARSKU BOJU
7. Zatim prelazi u MUTNU, JAKU CRVENU BOJU
8. U CRVENOJ BOJI zamislite RAZBACANE PLAVE KAPI
9. PLAVE KAPI mešaju se sa CRVENIM i prelaze u PURPURNU BOJU
10. PURPURNA BOJA postaje sve tamnija i pralazi u CRNU BOJU – beskrajna CRNA RUPA
11. Postepeno se gube ivice kruga i on postaje CRNI KVADRAT
12. Dozvolite da CRNI KVADRAT postane SIVI
13. SIVI KVADRAT postaje sve svetliji, sve dok ne postane BEO
14. Sad je toliko BEO kao PLATNO sa kojim ste počeli.

Zaključak:

Vrlo je važno da svako lično otkrije gde je njegova tačka koncetracije i u kakvim situacijama je od najveće pomoći. Ovde nismo ulazili u sistem poznatih metoda koncetracije: sugestije, mišićne relaksacije, prebacivanje, borbe protiv distrakcije, nego smo kroz par individualnih primera sportista prošli temu, samo kao putokaz u kom smeru treba da se razvija svaki individualni sportista.
Tema obuhvata veliku oblast, i zahteva uključivanje više relevantnih subjekata od naučnih radnika do sadašnjih i buvših sportista svih nivoa i svih sportova.