1. UVOD

Ogromna oblast koja je nedovoljno istražena obuhvata veliku raznovrsnost formi ljudskog ponašanja. Razlog neistraženosti tolike oblast, koja često fascinira i zaposeda ljudski duh, je stalna, brza transformacija postojećih oblika, kao i njihovo često mešanje i stvaranje velikog broja novih formi.
Ultra marton, kao jedan od fascinantnih fenomena, takođe teško može da se analizira, jer je masovno, velikom brzinom, počeo da se širi na planetarnom nivou i stalno pomera svoja mogućnosti, forme i oblike.
Kako se i sam sport stalno razvija i poprima nove oblike, tako je i evidentan brz razvoj tehnologije, što uslovljava masovnost i laku dostupnost sredstava za dokumentovanje realizacije složenih kretnih struktura, koje svojim svedočenjem često dovode logiku u zabunu.
Da li je ljudski nagon za prevazilaženjem dostignutih maksimalnih sportskih rezultata deo čovekove integralne ličnosti ili je samo evolucija čovekovih formi ponašanja kroz istoriju dovela do novih ispoljavanja, ostaje otvoreno pitanje, ali svedoci smo evidentnog rezultata pomeranja postignutih maksimalnih fizičkih dometa, što stvara sliku nepresušnosti ljudskih biodinamičkih i bioenergetskih sposobnosti. Stalno prevazilaženje granica postignutih maksimalnih domena fizičkih rezultata, dovodi naučnike u nedoumicu da li se mogu uopšte sa sigurnošću izvesti zaključci i trvdnje da postoje limiti.

2. FENOMEN- ULTRAMARATON

Jedan od fascinantnih segmenata bogatstva čovekovih formi ponašanja je sam sport. Fenomen sporta egzistira skoro koliko i sam čovek, kroz razne vidove, forme i obilke. Posebno zadnjih godina svedoci smo pojave mnogo novih sportskih grana, kao i novih vidova ekstremnog sporta, i velikog broj varijacija postojećih sportova.
Ultramaraton, kao deo porodice sporta je naročito u ekspanziji zadnjih decenija, na svim kontinentima, kroz razne forme i oblike, a samo njegovo vremensko trajanje i dužina izbacuju iz svih okvira i pravila kroz koje pokušava naučni svet da razume njegov smisao . Parametri se brzo menjaju i nastaju novi.
Fenomen ultramaratona je neobičan sa mnogo aspekata, a jedan od dominantnih je pitanje motiva, odnosno rizici kojima je čovek spreman da izloži svoje telo, zdravlje i ugrozi život zarad neznatne ili nikakve materijalne nagrade, samo da se ostvari što veći pređeni puta u jedinici vremena, u zadnje vreme i na što težem terenu u što težim vremenskim slovima i prirodnom okruženju.
Ovaj vid realizacije aktivnosti je podelio stručnu javnost, od blagonaklonog posmatranja, preko odobravanja, do kritičkog pobijanja svrhe i ciljeva takve aktivnosti. Samo definisanje ultramaratona, nailazi na velike prepreke koje treba postepeno savladavati u segmentima, a samo objašnjenje često nailazi i na duhovite odgovore kao na primer:
Nutricioniskinja Sani Blend objašnjava fenomen ultrmaratona: “ultramaraton je takmičenje u jelu i piću, uz malo vežbanja u lepim predelima” ( mcdougall,2009) , dok se u nekim naučnim krugovima to pitanje lakonski podvodi pod adrenalinsku zavisnost pomešanu sa mazohizmom.
U sportskoj psihologiji mozemo naići na tragove korena, naznake ljudske potrebe za takvim vidom realizacije kretne structure:
Ako uzmemo kao pozadinu urođenu potrebu za telesnim kretanjem, onda možemo lakše shvatiti ovu realizaciju aktivnosti; Onemogućavanje kretanja prećeno je neprijatnim stanjem narastanja nagona za kretanjem. O biološkom poreklu te potrebe svedoče njene rane manifestacija. Skidanje povoja donosi veliko zadovoljstvo bebi. Slično se oseća i osoba koja ustaje iz kreveta nakon nekog vremena prinudnog ležanja, na primer zbog bolesti(Pokrajac,2006).
Postoje individualne razlike u potrebi za kretanjem. Neki ljudi pokazuju težnju češćeg, snažnijeg ili dužeg motornog angažovanja. Jednim delom te razlike su urođene, delom su nastale u toku života, a bavljenje sportom jača tu potrebu. ( Pokrajac,2006)
Ako proces odrastanja znači raditi stvari koje nisu lake, višednevna aktivnos ultramaratona se može smatrati procesom karakterne nadogradnje, kreativnim delom ljudske prirode. Bez izazova naši životi se svode na bezbednu, ali nezadovoljavajuću svakodnevnicu. Izazovi se javljaju u svim oblicima i veličinama. Talasi izazova koji su najveći kojima se možemo suprotstaviti, navode nas na sukob sa vlastitim strahovima, i pobedom nad njima širimo granice sopstvenog postojanja.
Ovde uzimamo u razmatranje takvu aktivnost posmatrajući je kroz prizmu svetlosti, čije odslikavanje predstavlja lanac događaja, kao i fenomene zakonitosti po kome se smenjuju.
Glavna karakteristika ove aktivnosti, fascinantne činjenice “običnom čoveku” su: vremenska dužina trjanja, sam pređeni put i mesta koja se biraju za takav vid takmičenja . Samo trajanje takve aktivnosti čoveka vodi kroz dugačak lanac povezan karikama uspona i padova, koje se mogu svakako okarakterisati, samo se ne mogu podvesti pod kontekst ni jednim delom empirijskog iskustva svakodnevnih desavanja i pojava.

lanac-niz spojenih čeličnih elemenata kojima se prenosi snaga, vezuje ili veša teret.lanac je člankovit, sastavljen od jednakih međusobih, slobodnih karika.
Zavisno od konstrukcije može da izdrži različita opterećenja.( Vujaklija, 2006)

3. POVEZANOST KARIKA ULTRAMARATONA

Konstanta (latinski.constare) (Vujaklija, 2006) je pojam stalne, nepromenjene veličine, u slučaju ultramaratonske trke, to bi značilo da težimo održavanju psiho-fizičkog stanja sa starta, vremenski period koji nam je potreban da pređemo zadatu dužinu.
Balans (latinski-ravnoteža, korak u igri kada telo stoji na jednoj nozi, uspostaviti ravnotežu između prihoda i rashoda) (Vujaklija, 2006). Ultramaraton kao više-satna ili više-dneva aktivnost, veoma zavisi od balansa metaboloizma, odnosno smene dva procesa koji anabolizma i katabolizama. Metabolizam utiče na homeostazne vrednosti, koje imaju direktan uticaj na uspon ili pad psiho-fizičkog stanja organizma. Homeostaza je dinamička ravnoteža i postojanost unutrašnje sredine organizma.( Ostojić, 2006).
Konstantan režim održavanja homeostaze podrazumeva balnans metabolizma, odnosno brže neutralisanje produkata katabolizma, štetnih materija koje se tim procesima stvaraju i obnovu resorsa na nivo pozitivnog funkcionisanja organizma.
Obzirom da se ultramaraton svrstava pod sport izdržljivosti, moramo početi od definicije izdržljivosti, koja glasi: ”sposobnost vršenja rada unapred zadatim intezitetom, bez smanjenja efikasnosti.”(Kukolj,2006).
Faktori koji imaju dominantan uticaj na pad ili uspon održavanja zadatog inteziteta, bez smanjenja efikasnosti su sposobnost regulisanja telesnog funkcionisanja i optimizacija psihičkog stanja u potrebnom vremenskom rasponu.
Na startu realizacije ultramaratonske aktivnosti javlja se “ponesenost”, odnosno stanje vrlo ugodno, potpune apsorbovanosti zadatkom, idealno stanje uzbuđenja i pobeđivanja, (pod uslovom da su ispoštovani svi osnovni sportski principi), a onda se odmotava lanac i smenjuju se karike uspona i padova. Od visine i frekvencije popuštanja,amplitude smene uspona, padova i konstane zavisi konačan ishod, odnosno da li karike mogu da izdrže celu svoju dužinu u stanju naprezanja.
Održavanje telesnog funkcionisanja radi održavanja rada zadatim intezitetom, zavisi od balansa tečnosti i hranjivih materija. Dopunjavanjem potrošenih rezervi, reguliše se funkcionisanje sistema bez smanjenja efikasnosti u jedinici vremena. Sa aspekta mehanike pokreta ne sme da bude nedostataka u kinetičkom lancu pokreta ( neudobne opreme). Sve to uzimamo u obzir, ako ne računamo spoljašnje faktore od kojih su najčešće povrede ili neki drugi, koji zavise od same situacije i na koje nemamo neposredan uticaj.
Izdržljivost kao sposobnost ljudskog organizma integriše u sebi veliki broj različitih pojava koje se odvijaju na različitim nivoima. U procesu rada između pojedinih sistema i organa se ostvaruje neophodna veza radi iskorišćavanja energetskih rezervi i njihovo racionalno korišćenje. U ovom slučaju razmatramo samo faktore ( karike) na koje možemo tokom samoga procesa uticati i koji nas vode do pozitivnog ishoda, ako se usudimo krenuti u avanturu zvanu ultramaraton.
Takođe, pisano je iz skromnoga iskustva, sa željom da se uključi u razmtranja veći broj takmičara, naučnih radnika i drugih subjekata, ne bismo li malo približili procese samog odvijanja tokom takve realizacije aktivnosti i time pobedili srahove i nepoznanice koje se javljaju i utrli lakši put sledećim generacijama.

4. USPON

Pozitivne emocije i održavanje telesnog funkcionisanja da se realizacija zadatka odvija bez smanjenja efikasnosti su karike koje garantuju pozitivan ishod.
Pozitivni aspekti koji se javljaju pre, za vreme i posle aktivnosti su povezani sa psihološkim dejstvom intirnističke motivacije, koja obuhvata rad, koji donosi zadovoljstvo po sebi i tumači se postojanjem dve potrebe:
• Potreba da se osećamo sposobnim ( kompentetnim) za ispunjenje zadatka pred kojim se nalazimo, osećajem “ja to mogu”.
• Druga čovekova potreba da se osećamo samoopredeljenim (samodeterminisani), sa osećajem slobodne volje “ja sam to izabrao”.
Pozitivne emocije grade pozitivan afektivni skolp, odnosno jake karike u lancu događaja, a čine ih zadovoljstvo i bodrost.
Bodrost je prisutstvo spremnosti za ulaganje energije, bez subjektivnog ulaganja napora.
Takođe podrška okoline (radne, porodične, klubske..), kao i samih učesnika ultramaratona, mogu doprineti jakom pozitivnom mentalnom sklopu tokom trke. Sam ultramaraton je individualni sport, ali veliki broj trka je zavrsavan u paru ili grupi, što pokazuje jako sinergijsko delovanje u ovakvim situacijama.
Sam unos vode, ako je prevelik, može da dovede do izlučenja potrebnih nutrijenata, što može izazvati negativne pojave, koje razmatramo u odeljku-pad.
Održavanje telesnih tečnosti, odnosno pravilno isplanirana i odrađena strategija hidratacije i suplementacije imaće za posledicu:
1. Smanjenje porasti srčane frekvencije,
2. Smanjivanje porasta unutrašnje temperature organizma,
3. Povećanje efikasnosti rada srca,
4. Povećanje minutnog volumena srca,
5. Povećanja prokrvljenosti kože,
6. Smanjenje povećanja natrijuma u plazmi, I koncetracije adrenalina,
7. Redukcije ukupne neto potrošnje u mišićima

5. PAD

Pad se može desiti usled višečasovnog ili dnevnog ponavljanja cikličnog fizičkog naprezanja. Velika prepreka same pripreme je i što je skoro teoretski nemoguće realizovati trenažnu aktivnost sličnu takmičarskoj, zbog prevelikog trajanja vremenskog i dužinskog, tako da je sam ishod neizvestan iz tog aspekta. Na veličini pada utiču psihički i fizički faktori, odnosno, izložićemo varijable na koje možemo uticati, koje zavise od samog takmičara.
Prepreka izgradnje same taktike je i reagovanje organizma na nepredvidljive situacije,koje mogu proisteći iz vremenskog trajanja, tako da se taktika mora graditi na ličnoj projekciji i iskustvima drugih iskusnijih takmičara.

5.1. Psihički faktori

Psihički faktori su elementi psihičkog stanja kroz koje čovek prolazi višesatno i višednevno. Mogu se javiti usled iscrpljenosti, odnosno velikog vremenskog trajanja i nedostatkom sna, koji deluju zajedno sa raznim vrstama zamora i mogu dovesti do neželjenog ishoda. Što više upoznamo varijacije negativnih psiholoških stanja koje se javljaju tokom ultramaratona, to više možemo uticati na zavisne varijable i završiti uspešno predviđeni cilj.
Sam nedostatak sna ima za posledicu usporene i pojačane reakcije na obična dešavanja, što nekada može negativno da se odrazi na motivaciju.
Psihološki afektivni faktori koji se javljaju, odnosno formiraju retrogradni sklop obuhvataju: strah, anksioznost, tuga, bes i gnev.
Strah je doživljaj opasnosti kojoj se ne možemo odupreti.( Pokrajac,2006). Moguće da se javi zajedno sa nedostatkom sna, usled nadraženosti, stalnim traženjem orjentira, ponavljanjem predela, delova staze, neobičnih zvukova i nepoznatim terenom, pogotovo ako je takmičar sam…
Anksioznost (strepnja, zebnja, teskoba) shvatanje pretnje čiju prirodu ne razumemo ( neodređeni strah) i nismo u stanju da joj pariramo. ( Pokrajac,2006) Tu se javljaju dve komponente: doživljaj uzrujanosti i telesna napetost, krutost ili drhtanje (retko klonulost).
Strah i anksioznost mogu biti emocije visokog inteziteta, ali su češće niskog inteziteta, mada ne manje značajne. One su u takmičenju neprijatelji sportiste, ali gledano evolucijski su korisne emocije.
Česta je kombinacija dva principa, pozitivnih i negativnih emocija što ima za rezultat sentimente kao što je “golicava opasnost” kod ekstremnih sportova ili “slatka strepnja” kod zaljubljenih ili kod sportskih navijača pri očekivanju važnog meča.
Tuga ili potištenost je doživljaj gubitka nekoga ili nečega. Česta je u sportu, onoliko koliko su česti gubici. Na sreću ovu emociju prati zasićenje, smanjenje inteziteta sa trajanjem. Tuga je praćena i telesnom slabošću, a produženo i intezivno osećanje tuge prelazi u depresiju. Ona može da bude značajan sastojak sportiste posle neke jake povrede, kada su očekivanja velika ili pred “sportsku penziju”.
Bes nastaje u ometanju akcije, naročito ako drugima pripisujemo odgovornost za to. ( Pokrajac,2006). Bes je štetan ako ga zadržavamo u sebi, ali i ako ga ispoljavamo neadekvatno.
U celini gledano, kada karike lanca dovedu do pojačanog udara negativnih emocija, nego pozitivnih, takmičar je u stanju pucanja neke od karike lanca. Ishod zavisi od njegove ličnosti i samoga utreniranog psihičkog stanja, odnosno razvijenog okidača za slabljenje negativnih misli i emocija.
Na primer anksioznost je suprotna automatizaciji akcije, i anksiozni sportista počinje da razmišlja o negativnim posledicama takmičenja, umesto da fokus prebaci na izvršavanje zadatka ( to je uzraženo u ultramaratonima, posle dugog vremena provedenog na stazi..).
Gnev često karakteriše regresija, vraćanje na primitivne, dečije načine rešavanja problema-kada udaramo protivničkog igrača bez lopte, a znamo da može imati kobne posledice. I neka druga ispoljavanja negativnih emocija se tumače kao bekstvo u detinjstvo. To su slučajevi kada u strahu ili malaksalosti ne preduzimamo akciju, nego ostajemo u pasivnom stavu, kao “da nam se noge odseku” ili u ultramaratonskim trkama odustajemo, kada plačući tražimo da nam drugi reše problem, kao što je nekada činila mama, kada na “logičan način” bežimo iz neprijatne i bolne realnosti- rukama pokrivajući oči ili okrećući glavu od prizora ( puta, karte, orentira..).

5.2. Fizički faktori

Fizički faktori (izuzimajući mogućnost povreda i nivo treniranosti) obuhvataju varijable koje obuhvataju održavanje homeostaze, stanje organizma sa starta trke. Samim trajanjem fizičke aktivnosti dolazi do potrošnje elemenata potrebnih za funkcionisanje tela. Ovde uzimamo par najbitnijih koji mogu dovesti do prekida takmičarske atkivnosti, kao i faktore koji utiču na te procese.
Glavni problem koji se javlja je dehidracija, odnosno kada se više tećnosti gubi nego što se unosi.

Faktori uticaja na organizam prilikom realizacije takmičarske aktivnosti.

Prema shvatanju fizičkih procesa, dehidratacija podrazumeva da je količina tečnosti u organizmu ispod optimalne. Uticaj je veliki, čak i malo opadanje količine tečnosti u organizmu od svega 2% izaziva merljivo smanjenje sportskog rezultata. Faktori rizika koji mogu izazvati dehidrataciju su: povraćanje, dijareja, neadekvatan unos tečnosti, laksativi, diuretici (kafa, sokovi..), izazivanje većeg znojenja, reduktivna ishrana i visoka temperatura praćena groznicom.
Da bi se izbegli ti efekti važno je pratiti boju i količinu urina. Mala količina i tamna boja urina su znak dehiratacije. Ne treba se oslanjati na žeđ, žeđ je zakasneli signal, jer se ispoljava kada je organizam izgubio 1,5-2 litara tečnosti.
Kroz znoj osim vode, telo gubi i :natrijum, kalijum, kalcijum, magnezijum, i hlor, u zanemarljivim, ali ne beznačajnim količinama i bikarbonate, fosfate u sulfate.
Najčešće manifestacije pad su:
1. toplotni grčevi,
2. toplotna iscrpljenost,
3. toplotni udar i
4. hiponatrijemija

5.2.1.

Toplotni grčevi manifestuju se kao bolan spazam u nogama ili stomaku, a obično su posledica neravnoteže tečnosti i elektrolita izazvane dehidratacijom. Često su uzrok izgubljene veće količine natrijuma, kalijuma, kalcijuma i magnezijuma putem znoja.
Faktori koji utiču na povećan rizik pojave toplotnih grčeva:
• ranija pojava grčeva izazvanih toplotom
• neadekvatan unos natrijum ( ishrana restriktivna u pogledu soli)
• loše navike hidracije tokom aktivnosti
• znoj sadrži veliku količinu soli, a njen gubitak se manifestuje “štipanjem za oči “ i znoj slanog ukusa
• vidljiva so”kao kreda” na telu i odeći
• neadekvatna adaptiranost na toplo I vlažno okruženje
• porodična istorija cistične fibroze.

5.2.2. Toplotna iscpljenost

Simptomu su: hladna i lepljiva koža, osećaj nesvestice, zamor, mučnina i slab puls. Takođe, praćeno je velikim gubitkom tečnost iz organizma, prestankom znojenja i suvom kožom. Jedan od ovih uzroka je i slab dotok krvi do mozga, što za posledicu ima polu-svesno stanje. Takođe sam prestanak znojenja ukazuje na potrebu momentalnog prestanka aktivnosti iz razloga velikog porasta telesne temperature.

5.2.3. Toplotni udar

Ovo stanje je ekstremno opasno stanje, koje prati visoka telena temperatura, vruća i suva koža i ubrzan puls. Faktori koji izazivaju toplotni udar su: povećana količina unutrašnje toplote (prekomerno naprezanje, neki lekovi i kofein), povećana temperatura spoljašnje toplote (temperatura, izloženost suncu), smanjeno oslobađanje toplote i lekovi za koje se zna da izazivaju sklonost toplotnom udaru.

5.2.4. Hiponatrijemija

Dugotrajna realizacija fizičke aktivnosti može imati za posledicu pad koncetracije natrijuma u krvi, što je potencijalno visoko rizično stanje. Takođe uzrok pada natrijuma u krvi može biti i prekomeran unos količine vode u organizam, čime se snižava sadržaj natrijuma u krvi. To može rezultirati i oticanjem mozga. Manifestacije nedostatka natrijuma su:
• glavobolja,
• konfuzija,
• mučnina,
• grčevi,
• nadimanje stomaka,
• oticanje prstiju i gležnjeva,
• otok pluća
• iznenadni epileptiformni napad i
• koma.
Najvećem riziku od hiponatrijemije su izloženi sportisti koji proizvode velike količine znoja, sa relativnom visokom koncetracijom natrijuma i koji uzimaju velike količine vode.
Uoči Bostonskog maratona 2003. godine, USA Track&Field objavila je odrednice o nadoknađivanju tečnosti za dugoprugaše, koje su osmišljene sa ciljem da se smanji rizik od hiponatrijemije.

Zaključak:

Cilj ovoga rada je sagledavanje visine i dubine ultramaratona, kao i želja za uključivanjem što većeg broja relevantnih faktora, a najviše samih učesnika, koji bi svojim iskustvima pomogli da se samo trajanje lanca ultramaratona što više osloni na pozitivne sprege karika i izazove pozitivan ishod. Ovo je bilo ovlaš sagledavanje nekih elemenata na koje možemo uticati sami, da bismo uticali na neizvesnost ishoda koji se javljalju pri ovakvim aktivnostima, ekstremnih psiho-fizičkih napora. Svaki od ovih nabrojanih elemenata je velika oblast, sam za sebe zahteva studiozni teoretski rad, kao i veliko praktično iskustvo i lično i tuđe.
Povezivanje prakse i teorije u ovoj oblasti, može se doći ne samo do pozitivne realizacije nekih od velikih ciljeva, nego i do prevazilaženje ostvarenih rezultata, odnosno, uzimati deo istorije za sebe i pomerati lične granice, koje su slabe i lažne …