Masovni sport-planetarni fenomen

Teorija sportskog takmičenja obuhvata i produbljulje sistematizaciju u meri koja ima za cilj određivanja kriterijuma postavljenog cilja i efikasnosti. Prema tim kriterijumima imamo globalnu podelu na profesionalini i amaterski sport.
Olimpijski i profesionalni sport imaju za cilj sam sportski rezultat, dok amaterski sport ima za cilj korišćenje sportskih sredstava u cilju harmonijskog razvoja individue, poboljšanje zdravstvenog statusa, prevencija bolesti, samopotvrđivanje i samopotvrđivanje.
Amaterski sport je masovniji i brojniji svojim svojim formamam i oblicima od profesionalnog, verovatno i brojnošću svojih ciljeva.
Masovan (lat. Mass) koji je u masi, u velikom broju, masovan rad u kome učestvuje veliki broj radnika.(Vujaklija,2008.)
Masovni sport kao glavna poluga sportskim vrednostima, jer se realizuje korišćenjem sportskih sredstava u cilju harmonijskog razvoja individue, poboljšanja zdravstvenog statusa i prevencije bolesti, samopotvrđivanja, samoprevazilaženja i racionalnoj organizaciji slobodnog vremena.
Sama reč masovan objašnjava veliku zastupljenost ovoga vida sporta u razmeri sa drugim. Masovan sport se ističe, kako svojom masovnošću broja takmičara, tako i velikim brojem realizacije takmičarskih aktivnosti.
U sam vrh masovnog sporta spadaju realizacije najmasovnijih takmičarskih sportskih događaja na svetu, ulične trke na duge, duže i najduže staze, koje se realizuju od samoga početka i Olimpijskih igara. Takve sportske manifestacije okupljaju veliki broj takmičara iz celoga sveta, rekreativce, turiste, vrhunske atletičare, profesionalne sportiste, avanturiste i veliku masu prosečnih individua, anonimnih trkača.

Motivi za bavljenje masovnim sportom

1. Usavršavanje veština i sticanje novih sportskih veština
2. Provod, zabava
3. Druženje I stvaranje novih prijateljstava
4. Uzbuđenje i izazovi
5. Postizanje uspeha, pobeda
6. Sticanje i održavanje fizičke kondicije
7. Takmičenje
8. Nastaviti ka višem nivou
9. Poboljšanje i održavanje zdravstvenog statusa.

Vrste nagrada u masovnom sportu

Potkrepljenje je svaka operacija koja povećava verovatnoću ili snagu ponašanja koje neposredno prati. Uobičajeni potkrepljivači u sportu odnose se na opipljive nagrade kao što su: diplome, medalje, pehari, stopendije ostale novčane i materijalne nagrade, ali to mogu biti i nematerijalne, socijalne nagrade-pozdravi publike, pohvale trenera, njegova pažnja, verbalni i neverbalni iskazi podrške i priznanja. Nagradu u sportu predstavlja uspešno izvođenje samo po sebi. Kao svojevrsnu nagradu sportosta doživljava postignuti gol iz teške pozicije, serviranje asa ( u tenisu i odbojci), postizanje koša “bez koske”, savladanu veliku distancu (polu-maraton, maraton, ultra-maraton)… Nagrade u spotru se dela na:
1. Socijalne (ili simbolične): pohvale, osmeh, tapšanje po leđima, zagrljalj, publicitet…
2. Materijalne: trofeji, medalje, majce, trake, sportska oprema, novac..
3. Specijalne aktivnoosti: odlazak na takmičenja,organizovanje proslava po klubovima, plaćen hotelski smeštaj na pripremama, gostovanje popularnih sportista..
4. Psihološke (unutrašnje).

Učesnička medalja-spomenik uspeha

Pobeda na Igrama u Olimpiji je predstavljla posebnu čast, ne samo za pobednika i za njegov rod nego i za ceo grad u kome je živeo. Veličina te pobede ogleala se u tome što pobednik nije dobijao nikakvu materijalnu nagradu nego samo venac od Svetog drveta masline. Ostvarena pobeda je takmičaru donosila večnu slavu, što su stari Grci cenili više nego prolaznu materijlnu dobit. Pobednikov povratak u zavičaj bio je vezan za veoma lep običaj dočeka. Kada je prolazio kroz gradove do putu kući, bio je zasipan cvećem, vencima i poklonima. Dok je ulazio u svoj grad, uz urnebesno klicanje građana, pred njim su rušeni gradski bedemi, jer uz takvog junaka, gradu nije bio potreban. Hor je pevao pesmu pobedniku, a povorka se glavnom ulicom kretala ka glavnom hramu. Tu je pobednik polagao venac, kao najdragoceniji poklon bogu. Zatim bi se priredila gozba, kod koje je hor muzički obrazovanih pevača, većinom građana ili pobednikovih prijatelja, pevao pobedničku pesmu, epinikiju, uz pratnju kitare ili frule.

Fenomen zadnjih decenija je masovna pojava učesničke medalje, na takmičenjima koja obuhvataju trčanje na duge distance, pojava koja je doživela veliku ekspanziju i masovnost na svim organizovanim realizacijama trka na svim kontinentima.
I sam broj takmičara, koji je fascinantan, meri se hiljadama prilikom realizacije ovakvih masovnih sportskih takmičenja, govori u prilog velikoj popularnosti sporta na kojima se dodeljulju učesničke medalje. Sport o kome je ovde reč spada u jednu od disciplina atletike, svakako je svojom masovnošću i velikim brojem realizacije takmičarskih aktivnosti dostigao planetarnu popularnost i postao fenomen koji zauzima ogromnu ulogu u samom sportu.
Ako uzmemo da je atletika je oblast sporta koja se deli na grane atletike: hodanje, trčanje, skokovi, bacanja i višeboji, dolazimo do grane “Trčanje” koja se deli na discipline:
o Trčanje na kratke staze –sprint (do 400m);
o Trčanje na srednje staze (DO 3000M)
o Trčanje na duge staze (od 3000-10.000m)
o Trčanje na duže staze ( do 42,195 km)
o Trčanje na najduže staze ( preko 42,195 km)
o Trčanje preko prepona
o Trčanje preko prepreka (stipl)
o Trčanje u prirodi-cros
o Trčanje u gradu-ulične trke
o Štafetno trčanje.(Juhas, 2005.)

Ostvarivši ideju realizacije Olimpijskih Igara, počinje da se shvata značaj “sportskog turizma”, pa mnogi gradovi kreću da prave velike sportske manifestacije sa ogronmim brojem učesnika iz svih delova sveta, od kojih su najpoznatije i najbrojnije ulične trke.
Realizacija sportskih manifestacija sa najvećim brojem takmičara na svetu obuhvata niz mera i radnji koje predhode sportskom događaju i angažovanje velikog broja stručnjaka raznih profila, veliki broj volontera i drugih relevantnhih subjekata, da bi zajedno delujući kordinisano, interaktivno, realizovali sportsku manifestaciju uspešno, odnosno opet privukli isti ili veći broj takmičara.
Učesnička medalja, učesnička majca, magnet za frižider, nalepnice sa logom trke i ostali suveniri su posteli neizostavni elementi startnog/učesničkog paketa.
Na prvim Olimpijskim igrama u Atini 1986. godine nije uspostavljen precizno utvrđen način i ceremonija dodela medalja, pa je MOK izvršio naknadnu dodelu srebrnih (za pobednike) medalja. Tek u Sent Luisu 1904. godine na trećim Olimpijskim Igrama dodeljena su zlatna, srebrna i bronzana medalja za osvojena prva tri mesta.
Sama pravila su se menjala i transformisala kroz istoriju, pa tako pravila pod kojima su se davale i oduzimale medalje.
Tačan zapis od kada se dodeljuju učesničke medalje teško je utvrditi sa obzirom da su zastupljene na svim kontinentima u velikom vremenskom razdoblju, a obuhvataju trke na 21 km. i 42km, ne retko na 5 km i 10km.
Zašto je taj segmen sporta, osim svojim masovnošću izborio i status dodele učesničke medalje?
Ako uzmemo samu podelu granu atletike koja obuhvata trčanje, nalazimo da su discipline trčanje na duže staze i trčanje na najduže staze, veoma zahtevne sa apekta bio-energetskih i bio-dinamičkih sposobnosti, čak ako uzmemo i populaciju vrhunskih sportista, dolazimo do podataka da neki procenat ne realizuje započetu takmičarsku aktivnost ( maratonci Srbije zadnjih godina..). Samo prelaženje distance polu-maratona i maratona u određenom limitu je veliki uspeh svake jedinke, bila ona trenirana ili ne, a realizacija takve aktivnosti se nagrađuje medaljom. Sama učesnička medalja, spomenik uspeha ima kako svoje mesto u psihologiji svakog pojedinca koji je zasluži, kao trag da je odrađena nesvakidašnja aktivnost, tako i iz aspekta motivacije, buđenje želje za što više takvih aktivnosti, odnosno novih medalja.
Sam tempo realizacije takmičarske aktivnosti, u sadejstvu sa neiskustvom, pogrešno izabranom taktikom ili izostavljanjem bilo koga suptilnog, sitnog detalja može dovesti do fenomena udara u “zid” i imati neželjen efekat, kako po sam ishod takmičarske aktivnosti, tako i po zdravlje učesnika, što potvrđuje opravdanost dodeljivanja učesničkih medalja.
Sa druge strane profesionalnog sporta, amaterski, masovni sport može imati posledice nesagledive po psihu takmičara, koji se kroz trening i drugim segmentima pripreme pravilno rukovodi i završi trku na kojoj je Filipides pao kao prva žrtva.
Taj motiv za koji se dolazi po učesničku medalju, tera ljudska bića da je zarade, krećuči se neprestano između prostora-koji se meri kilometrima i vremena- koje se meri u sekundama, u čemu skoro svi na svoj način osećaju rast neopisive sreće, a retki i besmrtnu veličinu koja je stvorena za uživanje savremenika i poštovanje naslednika. Čudna snaga tera ljudski duh da prevaljulje kilometer po suncu, kiši, vetru ili “ciči zimi”.
Poljski trener Jan Mulak kaže:
“ Trkački trening je prost i komplikovan. Prost jer se odnosi na trkačku aktivnost kakvo je trčanje, a komplikovan jer se obaća maksimalnim mogućnostima čovekovog organizma koje još nisu sasvim poznate. Zato trening na srednjim i dugim prugama ostaje i dalje stvar kod koje se koristi sve više nauka povezana sa praktičnim umećem”
Naš Dragomir Čabrilo:
“ Misleći da sa uspesima dolazi i pamet, poput slikara naivca, sam napisao definiciju trkačkog treninga: za mene je trening umetnost, kao komponovanje umetničkog dela ili spremanje kuhinjskih specijaliteta, u kojima samo nekoliko neadekvatnih nota mogu upropastiti maestralno muzičko delo, a kašičica više ili manje dodatog začina može pokvariti prelepo jelo, tako nekoliko više ili manje urađenih kilometara u treningu mogu pokvariti celu sezonu.
Vrlo brzo sam shvatio da trening nije samo umeće primenjivanja onoga što smo učili u školi ili fakultetu, nego je mudrost učenja od prirode koja je odredila da ljudski organizam funkcioniše po njenim pravilima, a ne po volji čoveka. I pored stogodišnjeg nastojanja čoveka da promeni ta pravila, ona su ostala nepromenjena, kao i sama priroda čoveka”.
Prema nekim naučnicima koji se bave oblastima sporta postoje tri pobede u prelasku ciljne linije: sam završetak trke, pobeda rivala i pobeda ličnoga rezultata. Sve tri obuhvataju prvi cilj, preći liniju cilja, I osim toga cilja koji ih objedinjuje, svaki je zaseban za sebe.
Takođe svaka medalja ima dve strane, a ona druga je uglavnom tamnija, bez aplikacija, koja prijanja na grudi, I nije vidljiva a simbolizuje pređeni ledeni breg, žrtve i odricanja na putu do dolaska po nju.

Zaključak:
Masovan sport, kao dominantan vid realizacije sportskih vrednosti, svojim postojanjem igra veoma važnu ulogu sa zdravstvenog aspekta . Za masovan sport je karakteristično korišćenje sportskih sredstava u cilju harmonijskog razvoja čoveka, poboljšanje i održavanje stabilnog zdravstvenog statusa, samopotvrđivanja, samoprevazilaženja i racionalne organizacije vremena.
Takođe ulične trke, kao najveći sportski događaj za razvoj samoga grada, države i regiona imaju svojom realizacijom ogroman uticaj na prestiž oblasti u kojoj se sprovode, a samim tim, povlačeći veliki broj takmičara ogroman značaj, ostvarujuću velike benefite koje sport nosi sa sobom od svoga postanka.
Medalje ( učesničke ili pobedničke), se ne dobijaju na trci, one se dobijaju na treningu, a ide po njih na trku, neko reče…