Prolog
….leto 2017. Negde na obroncima zapadne Srbije…
Sa iskusnim ultrasima, prijateljima, gutao smo kilometer i kilometer. Sa već umornim patikama ispod velike užarene lopte, natapali smo okolno kamenje poslednjim rezervama magnezijuma, kalijuma, kalcijumaiI natrijuma. Velika emisija toplote je počela polako, ali sigurno da uzima danak, već su misli počele da se kovitlaju poput vihora i razbijaju focus. "Kolega"- trkač do mene, da bi parirao nastaloj situaciji, počeo je sa raznim monolozima, stavljajući pred naš um mnoštvo lepih obojenih slika, začinjenih humorom, što je uspelo da nam trenutno odvuče misli od teške situacije u koju smo sve više zapadali. Jedna od tehnika koju je primenjivao, bila je i presecanje toka razmišljanja nekim od stručnih pitanja same teme ultra-maratona. Taj nagli zaokret i udar na intelekt imao je efekta na psihu, mozak se nekako zaustavi, počne da se bavi povratkom na krug iskustva, nebili našao odgovor na naizgled prosto pitanje.
U jednom momentu ispali rafal u mome pravcu, pitajući me što ne trčim sada, kada smo na trci. U momentu sam ostao bez vazduha, jedva ego vrativši u ravnotežu hrabro sam zauzeo gard vadeći se argumentima da nemam iskustva u tim velikim dužinama, ali odmah je usledio novi udarac: “pa jesili ti ultramaratonac ili ultratrkač”? Tu mi je logika počela da posustaje i našla se na kolenima, da je ni bih skroz doveo pred kapitulaciju, par puta sam ponovio pitanje, da bih joj dao vremena da dođe do vazduha i brzo pitanja i odgovore pohranio u neki folder u deo svesti, čekajući moment da se u sigurnosti doma obračunam sa verbalnim izazovom dijalektike.

Uvod:

Ekpanzijom trka srednjih dugih distanci, dolazi do velikog broja realizacije istih na našim prostorima. Sa realizacijom velikog broja takmičarskih aktivnosti dolazi do upotrebe reči kojima pokusavamo da opišemo neke pojave i pojmove, i potrebe da se služimo rečima koje sa naučnog aspekta i nisu baš adekvatne. Jedan od tih primera je o ovaj naš, “ultra-trkač ili ultra-maratonac”. Kako se i sam sport razvija i modifikuje velikom brzinom, tako se koriste trenutno dostupni pojmovi, koji vremenom ulaze u upotrebu. Ni u samim naučnim krugovima ne postoje neke izgrađene stabilne varijable u nekim oblastima koje se koriste.( terminologija vežbi oblikovanja su neki od primera..). Iz delom siromašne terminologije reči iz oblasti uže stručnog dela sporta, da bismo se izrazili u vezi nekoga pojma pribegavamo žargonu ili rečima koje su već u upotrebi a bliske su traženom pojmu.
Sama situacija u kojoj sam bio sa kolegom vrsnim ultrašem i visokoobrazovanom individuom dovela je do sukoba logike, da dva pojma nemaju isto značenje, a koriste se za isti pojam.
Kroz ovaj mali rad, pokušaću temu toga nama bliskog pojma da malo logički odmotam i kroz metodu komparacije razdvojim, jer sama sportska i gramatička literatura je oskudna po pitanju objašnjenja sličnih i srodnih pojmova.
Komparacija (lat. Comparatio) poređenje,upoređivanje, figura kojoj je cilj da nam nešto učini poznatijim tako što će to nepoznato uporediti sa nečim njemu slično a poznatije…( Vujaklija, 2006.)
Zavšivši ovakav kratak put, vodeći se pojmovima, moći ću da nastavim stazu, tamo gde sam stao tog leta 2017, na tom vrelom putu…

Komparacija:

Sama pravila kojima su obuhvaćena realizacija ovakvih trka, ne prepoznaju razliku između ultra-trkača i ultra-maratonca.Takva dva pojma su obuhvaćena istim imenima, što dovodi do opšte prihvaćenosti u samo govoru takmičara, sudija i svih zastupljenih subjekata prilikom realizacije ovakvoga tipa takmičenja.
Pravila same trke tiču se samo limita u kome mora da se realizuje zadata aktivnost.

Fruškogorski maraton, pravilo 36. glasi:
36. Теmpо krеtаnjа
o Теmpо krеtаnjа mаrаtоnci оdrеđuјu sаmi, s tim štо su оbаvеzni dа stignu nа cilј prе istеkа trајаnjа prоpisаnоg vrеmеnа zа mаrаtоn nа kоmе učеstvuјu, istоvrеmеnо vоdеći brigu о vrеmеnu dо kаdа su kоntrоlnе tаčkе оtvоrеnе. Učеsnici mаrаtоnа mоrајu dа nаpustе kоntrоlnu tаčku prе istеkа vrеmеnа dо kаdа је tа tаčkа оtvоrеnа. Vrеmе kаdа је kоntrоlnа tаčkа оtvоrеnа оdštаmpаnо је u kоntrоlnој knjižici kојu svаki učеsnik dоbiја pо priјаvi.

Odnosno staza fruškogorsko ekstremnog maratona u dužini 133,641 km, otvorena je 35 sati.

Jadovnički ultramaraton:

JADOVNIČKIH 111 km (S-1, uspon 4455 m.) Vremenski limit: 28 sati (prosečna brzina na stazi 4,0 km/h).

Uzeli smo za razamtranje opseg dugih distance, ako uzmemo na primer manje dužine, odnosno da je recimo prosečan limit maratonskih trka uglavnom 5 ili 6 sati, dobićemo isto rešenje, da takmičar može da realizuje kretnu aktivnost u zadatom limitu kombinovanjem trčanja i šetanja. Isto pitanje se nameće: da li je svako ko završi maratonsku trku maratonac ili trkač?
Kriterijumi prema kojima vršimo komparaciju su brzina i tehnika izvođenja kretne aktivnosti,dva jedina postojeća parametra. Ako uzmemo polazište da su brzine preko 6 minuta po kilometru džoging, a ispod trčanje, dobićemo jedan od relativnih pokazatelja. Drugi kriterijum da je trčanje za razliku od hodanja kompleksnije zbog faze leta, odnosno da hodanje ima pravilo da jedno stopalo uvek mora biti na zemlji ( pravilo brzog hodanja, olimpijske takmičarske discipline).
Ako uzmemo pod pojam ultra-trkač, neko ko prelazi određenu dužinu za što kraće vreme, taj pojam možemo polako odvojiti više ka sportskoj oblasti, odnosno sportskom rezultatu, kao krajnjem cilju, dok pojam ultra-maratonac možemo vezati za individuu koja samo prati limite trke. Ultra-maratonac, može više uživati u realizaciji aktivnosti kroz druženje (sociologija), posmatranje lepih predela (biologija, geologoija, zoologija…) slikanje (umetnost..), odnosno imati za cilj aktivnost samu po sebi, bez mnogo uticaja samoga sportskog rezultata.
Sportski rezultat je jedina relevantna stavka razdvajanja ova dva pojma.
Stvari koje spajaju dva pojma su sama aktivnost koja daje niz karakteristika identičnosti, kao što je dužina, taktika, priprema.
Takođe ta dva pojma imaju iste izvore realizacije, samo što je ultra-trkač, kao aktivnost vezana za sam sportski rezultat kompleksnija i ima korene u ultra-maratoncu. Ako posmatramo iz ugla da svakom ultra-trkaču, kao lestvica više u odnosu na ultra-maratoncu, predhodi vremenom pad, odnosno povratak na predhodni nivo, onda imamo utehu da su ta dva pojma skoro identična. Isto ako neko neće, neželi ili ne može (iz zdravstvenih razloga) da se popne na višu lestvicu, da juri spostvena ograničenja, opet neće uzeti u razmatranje razliku ova dva pojma.
Kao što je izazov džogeru da povećavanjem dužine, u skladu sa psihofizičkim mogućnostima (pol, godine, fenotip, genotip, zdravstveni status..), realizuje polu-maratonsku ili maratonsku trku, tako je I prirodni tok da iz ultra-maratonca izraste ultra-trkač, odnosno da limiti trka postanu mali u odnosnu na psiho-fizičko stanje i počne borba za lični napredak, lični record.
Lično smatram da je dobro poznavati razliku, jer sitne finese čine bolji pogled na željenu aktivnost i veću dubinu shvatanja, a samim timi veće zadovoljstvo. Svako ko je više puta realizovao takv vid aktivnosti,morao bih iz svojih iskustava da izvuče korisne zaključke i shvati bogatstvo formi koje nas privlače, a samim tim i veće zadovoljstvo vraćaju.

Zaključak:

Moj prijatelj mi je napravio folder oko nekih finesa, koje sam sada malo razmatrao, opusten na svoju ruku. Te finese oko toga da li je neko ultra-trkač ili ultra-maratonac su deo lične individualne borbe svakoga od nas.
Nekada odnesemo pobedu lakše, nekada teže uz puno znoja i muke, neretko i izgubimo, ali veću prevlast nad tim aktivnostima imaju pozitivne emocije i stanja koja se doživljavaju tada. Sama porodica ultrša raste, kao živi organizam se transformiše zadržavajući samo u sebi one ljude koji najviše istraju, odnosno imaju najači krakter.
Zato je veće pitanje da li smo mi samo prijatelji sa staze, rivali ili familija?